Potrošačke cene su porasle za 6,9% u martu nakon rasta od 8,5% u februaru, što implicira najveće usporavanje od kada je Eurostat počeo da prikuplja podatke 1991. godine.
Pad je bio skoro isključivo posledica pada cena energenata u odnosu na mart prošle godine, kada su skočile nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ali indeks koji isključuje cene energije i hrane, koji ekonomisti nazivaju bazna inflacija i koji se smatra boljim pokazateljem osnovnog trenda, blago je ubrzao na 7,5% sa 7,4% u februaru.
Analitičari koje je anketirao Reuters očekivali su da će glavna inflacija u 20 zemalja koje dele evro biti 7,1 odsto, a bazna inflacija 7,5 odsto.
Nakon rekordnog niza rasta stopa, ECB se uzdržala od obavezivanja na još povećanja, rekavši da će to zavisiti od toga da li će se trenutna previranja u bankarskom sektoru smiriti i od podataka koji uključuju osnovnu inflaciju.
Međutim, nekoliko kreatora politike ECB-a, uključujući glavnog ekonomistu Filipa Lejna, nedavno je reklo da će verovatno biti potrebno više povećanja troškova pozajmljivanja da bi se inflacija vratila na cilj centralne banke od 2%.
izvor: esmmagazine
foto: pixabay