Na sednici su donete i odluke o privremenom produženju zabrane izvoza Evro dizela EN 590, takođe do 28. februara, kao i o privremenoj zabrani izvoza i iznošenja prirodnog gasa do istog datuma. Sve ove odluke primenjuju se od 1. februara, saopšteno je iz Vlade.
Boban Atanacković, jedan od vlasnika pumpi i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora Nafte a.d. kaže za Politiku da je ovakva odluka bila očekivana, jer cena nafte i dalje ide i gore i dole i država hoće da sačuva potrošače od naglih skokova cena što bi se naravno, pre ili kasnije prelilo i na druge proizvode, budući da su energenti u najvećoj meri i krivi za rast cena na malo.
On kaže da to sa jedne strane jeste u redu, da država sprečava dratična poskupljenja zbog skoka cene nafte i derivata na tržištu, ali bi sve bilo mnogo drugačije kada bi se unapred znalo po kojoj će se ceni svakog petka prodavati gorivo. Jer ako neko u četvrtak uveče u rafineriji pazari gorivo po višoj ceni, a ono u petak popodne pojeftini onda je on odmah na gubitku, zbog čega prvo stradaju male pumpe.
On kaže da je upravo zbog toga što se do petka popodne ne zna koliku će maksimalnu cenu da propiše država dovodi u pitanje zarada na pumpi.
Ako je propisana marža od seda ili od devet dinara neko u startu zbog nabavke skupljeg goriva ima gubitak. Pri tome u tu maržu treba uračunati i troškove transporta od rafinerije do pumpe, zaradu radnika, proviziju banke za plaćanje karticama, kaže Atancković.
Dešava se da zarada ili ti marža pumpe nekada padne i na 4-5 dinara. Dakle, sve zavisi koliko ja cena u veleprodaji. Bilo je situacija da su veleprodajne cene više od maloprodajnih pa su pumpe morale da rade s gubitkom.
Upitan šta treba nadležni da urade da male pumpe ne bi prestale sa radom budući da je uredba ostala na snazi, odgovara da bi trebalo prodavcima na pumpama ostaviti mogućnost da drže cenu goriva dok ne prodaju derivate koji su skuplje platili u nabavci nego što je cena na pumpi. Jer oni u suprotnom ne mogu da zarade devet dinara.
izvor: eKapija
foto: pixabay
