U preliminarnim procenama, zavod je računao sa desezoniranim rastom privrede od 0,3 odsto. To znači da je najsnažnija evropska privreda bez obzira na pandemiju, probleme sa snabdevanjem i rat u Ukrajini, nastavila rast, kao i u prva dva tromesečja (0,8 odsto i 0,1 odsto).
Motor rasta je od jula do septembra pre svega bila lična potrošnja. Uprkos visokoj inflaciji i energetskoj krizi, potrošači su u letnjem tromesečju iskoristili ukidanje skoro svih pandemijskih ograničenja da, na primer, više putuju ili izlaze, pojasnili su statističari.
I preduzeća su ulagala znatno više u opremu, kao što su mašine. Investicije u građevinarstvo su, međutim, kao i u prethodnom kvartalu bile u padu, zbog visokih cena gradnje i poraslih kamata.
Mnogi ekonomisti misle da privredu očekuju ledena dva zimska tromesečja i pad proizvodnje, ali ne i onakav pad privrednog rasta kakav je zabeležen u vreme pandemijske 2020. Tada je nemački BDP na godišnjem nivou pao za više od četiri odsto.
Zabrinutost izaziva u prvom redu uporno visoka inflacija, koja je u oktobru porasla na 10,4 odsto. Velika poskupljenja opterećuju preduzeća i smanjuju kupovnu moć potrošača, što guši ličnu potrošnju koja je važan stub privrednog rasta.
Istovremeno, slabljenje globalnog privrednog rasta, prema oceni ekonomista, može negativno da utiče na nemački izvoz.
Prema najnovijoj prognozi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja okuplja industrijski razvijene zemlje sveta, globalni privredni rast će sledeće godine zbog ruske agresije na Ukrajinu usporiti i dostići će svega 2,2 odsto.
To je znatno manje nego što se očekivalo pre rata, prenosi DPA.
Nemačka vlada je zahvaljujući rastu u prethodnim kvartalima za celu ovu godinu računala sa rastom od 1,4 odsto. Za sledeću godinu se zbog očekivanog slabog zimskog semestra očekuje pad BDP od 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: dpa
Foto: Pixabay
