Konferenciju je otvorio Predrag Ćirović, direktor GfK Srbija i Hrvatska (na slici iznad), koji je istakao da je GfK tu da klijentima pomogne u rešavanju problema i da njihov bisniz raste. On je istakao da je poverenje između njih, kao pružaoca usluge, i kompanija koje koriste nihove usluge, ključno.
Nekada možemo da vam pomognemo, ne samo u rešavanju problema, nego i da ga identifikujete, jer možemo da sagledamo situaciju iz jednog drugog ugla. Panel je jedan rudnik zlata, koji pruža uvid u šopera, bavimo se njegovom glavom, ali mu gledamo i u korpu, naglasio je Ćirović, dodajući da u panelu prate 600.000 kupovina na godišnjem nivou.
Tobias Schediway, General Manager, GfK Europe (na slici iznad), govorio je o promenama u ponašanju evropskog potrošača, u vremenima permanentnih kriza. On je podsetio na uticaj pandemije na FMCG tržište i lance snabdevanja, nakon čega je rat u Ukrajini dodatno pogoršao situaciju, utičući na cene, tržište hrane, inflaciju, što je sve dovelo do globalne zabrinutosti: Ovo sve vodi do veoma pesimističkih očekivanja potrošača u vezi sa budućnošću.
Prema njegovim rečima, postoje tri tipa potrošača: zabrinuti (43%), direktno pogođeni (18%) i otporni (39%).
Kako je istakao Schediway, vrednost potrošnje stalno raste, što je delimično posledica inflacije, ali FMCG tržište globalno beleži vrednosni rast od 5% u ovoj godini. U poređenju sa 2019. godinom, vrednosni rast FMCG tržišta ide i do 15%. Gledano količinski, FMCG sektor je i dalje iznad pre-pandemijskog nivoa, uprkos trenutnoj redukciji potrošnje.
Udeo PL-a raste širom Evrope. Mlađe generacije, naročito u Zapadnoj Evropi, a možda i ovde, za razliku od starijih, sve manje prave razliku između brendova i trgovačkih marki, istakao je Schediway.
Mladen Kožić, Business Development Manager Adriatics (na slici iznad), dao je uvid u novine u ponašanju potrošača iz regionalne perspektive. Prema njegovim rečima, u Srbiji, četiri od 10 RSD domaćinstva troše na FMCG proizvode, odnosno iz kućnog budžeta odvajaju 40%. Taj procenat u Hrvatskoj, na primer, iznosi 29%, a u Austriji 14%. U Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj i dalje se beleži pad frekvencija kupovina, i rast korpe. Promo pristisak je različit na različitim tržištima - u Srbiji je opao, dok u Hrvatskoj i Mađarskoj stagnira.
Kada je reč o PL-u, uočava se pravilnost, odsnosno on raste u svim zemljama. Trgovačke marke uvek dobiju zamah u krizi, ali ga ne izgube ni nakon njih, istakao je Kožić.
On je i dodao da sveže voće i povrće postaje kriterijum broj tri za odluku o mestu kupovine.
Mirjana Perović, Project Manager AST, GfK Srbija i Hrvatska (na slici iznad), govorila je o lokalnim potrošačima i promenama njihovih životnih i kupovnih navika. Kako je na početku istakla, oni daju odgovor na pitanje sa kojim idejama potrošač ide u kupovinu. Kada je reč o segmentaciji potošača, kao i na evropskom nivou, najveći je procenat zabrinutih, njih 59% (dok ih je u Evropi nešto manje - 43%). Na drugom mestu su otporni (22%) i zatim dolaze pogođeni (19%).
Ono što potrošače u Srbiji, trenutno, najviše brine su rast cena hrane, zatim struje, kao i ekonomska situacija u zemlji, dok je korona sada poslednja na listi, iza rata u Ukrajini.
Ova godina je iznedrila neka neka nova ponašanja, kao što su balans i budžetiring. Briga o prihodima i raspodela budžeta dovode do štednje, pre svega na zadovoljstvo i zabavu, a najmanje će se štedeti na hranu i piće, istakla je Perović, dodajući da potrošači razmišljaju kako najbolje da uštede i pritom razvijaju različite "strategije": traže proizvode na promocijama i akcijama, odlaze u radnje koje su jeftinije, koriste liflete, kao i aplikacije trgovaca, prave spiskove i pridržavaju ih se.
PL, kao i svuda u svetu, raste i u Srbiji, i raste, kako je objasnila Perović, u svim segmentima. Rast jeste pod uticajem krize, ali i zbog verovanja potrošača da su dobra zamena za brendove: Nekada neravnopravna borba u FMCG ringu između brenodva i PL proizvoda sada je neizvesnija i možemo reći da je PL pobednik krize.
| Nagrade GfK je ove godine odlučio da sprovede studiju koja se tiče percepcije trgovačkih lanaca, kada je u pitanju sveža hrana. Kako je objasnio Ćirović, po ugledu na ostale zemlje u kojima posluju, želeli su da ispitaju šopere koliko su zadovoljni svežim kategorijama u glavnim trgovcima i da dodele nagrade za Top 3. Uključeni trgovci su Maxi, Tempo, Shop&Go, Idea, Roda, Lidl, Univerexport, DIS, Gomex i Amanan. U sve tri kategorije: sveža pekara, sveže voće i povrće i sveže meso, nagradu za prvo mesto je dobio Lidl. U kategoriji sveža pekara, drugo mesto je zauzeo Tempo/Mega Maxi, a treće Maxi. U kategoriji sveže voće i povrće, drugo mesto pripalo je baneru Maxi, a treće je osvojio Tempo/Mega Maxi. I, u kategoriji sveže meso, poredak je isti kao kod svežeg voće i povrća. GfK je, ovom prilikom, dodelio i specijalnu nagaradu kompaniji Coca-Cola HBC, sa kojom su potpisali prvi ugovor o saradnji, odnosno Pismo o namerama, pre 20 godina i koja je ostala njihov klijent i do danas. |
Izvor i foto: InStore
