Autor: Predrag Petrović, direktor marketinga, Belodore
Sa istorijom dugom 170 godina, svetske EXPO izložbe su platforma za predstavljanje najvećih inovacija koje danas oblikuju svet u kome živimo. EXPO 2020 Dubai nastavlja ovu tradiciju, uz predstavljanje naprednih tehnologija iz celog sveta. Ipak, EXPO 2020, kao mesto okupljanja, pruža jedinstvenu mogućnost kompleksnog preseka stanja sveta: najnoviji trendovi i projekti, sa fokusom na održivi razvoj i alternativne i obnovljive izvore energije, predstavljeni su u vrhunskim građevinskim kreacijama najpoznatijih svetskih arhitektonskih studija, dok dodatni začin manifestacije predstavlja uvid u kulturu i prirodne lepote svih zemalja sveta, u skoro 200 nacionalnih i specijalnih paviljona. Gastronomski užitak na EXPO 2020 je mogućnost izbora u više od 100 restorana nacionalnih kuhinja iz celog sveta. Ukratko, EXPO 2020 Dubai je svet sa aktuelnim temama i fokusima, uz pogled na prilike bliske budućnosti, što je dovoljan razlog da ova manifestacija tokom šest meseci privuče oko 25 miliona posetilaca.
Zvanični slogan manifestacije je „Connecting minds, creating the future“, uz očekivanje da se razmena iskustava inovacija, ideja, kultura i tradicija 192 zemlje učesnice, pretoči u kreiranje bolje budućnosti za celo čovečanstvo. Tri dominantne teme koje su zastupljene u predstavljenim projektima su projekti održivog razvoja, projekti održivih i izvora zelene energije, kao i budućih formi transporta putnika i robe. U nastavku teksta, predstavljeno je nekoliko reprezentativnih projekata iz navedenih sfera, a koji su predstavljeni u sklopu EXPO 2020.
• Projekat „Hvatač magle“ (The Fog catcher – Oportunity UN paviljon) -
Jedna od tri podteme EXPO 2020 (pored mobilnosti i održivosti), ispituje kako možemo da otključamo potencijal pojedinaca i zajednica, naglašavajući da svako od nas ima ulogu u stvaranju pozitivnih promena. Voda, hrana i energija su definisani kao tri ključna cilja održivog razvoja, te su i projekti vezani za ove ključne ciljeve globalni i najvažniji za dalji napredak čovečanstva. U pustinjskim i sušnim oblastima peruanske obale, uključujući i velika milionska predgrađa glavnog grada Lime, postoji nedostatak vode i kiše, ali ali uz veliko prisustvo magle. "Hvatač magle“ je jednostavna konstrukcija od specijalne, čvrsto pletene mreže, usmerene u pravcu vetra, a koja sakuplja male kapljice vode iz magle, i sprovodi ih olucima do rezervoara i generiše dragocene izvore vode, prvenstveno za poljoprivredne svrhe i za domaćinstva. Svaka mreža može da uhvati između 200 i 400 litara sveže vode svakog dana, pružajući novi izvor vode za zajednice koje nisu imale lak pristup vodenim resursima. Inicijalnom akcijom, instalirano je više od 2.000 ovih mreža za hvatanje magle u osam ruralnih zajednica širom Perua, kao i u Boliviji, Kolumbiji i Meksiku, sa veoma pozitivnim uticajem na lokalno stanovnišvo, uz pokretanje lokalne zemljoradnje sa navodnjavanjem u sredinama gde je to ranije bilo nezanimslivo i samim tim generisalo zaustavljanje iseljavanja iz do tada klimatski nepovoljnih sredina.
• Projekat urbane rezilijentnosti – (Paviljon Indija)
Izgradnja urbane rezilijentnosti je imperativ za očuvanje urbanih investicija i otvaranje puta ka budućnosti, svesnom na rizik, inkluzivnom i integrisanom pristupu održivog urbanog razvoja u Indiji. Jedan od četiri grada u Indiji koji su učestvovali u globalnom svetskom projektu razvoja rezilijentnih gradova je grad Čenaj. Čenaj, kao četvrta najnaseljenija urbana aglomeracija u Indiji, sa sedam miliona stanovnika, može se pohvaliti jakim proizvodnim i uslužnim čvorištem sa industrijom automobila i auto-delova, kao i informacionim tehnologijama, zdravstvenim i finansijskim uslugama. Međutim, brzi razvoj grada izazvao je niz izazova: neujednačen i neodrživ razvoj koji pogoršava rizike sa kojima se suočavaju ugrožene zajednice, brz i neplanirani rast koji zadire u prirodna staništa, sve veća izloženost prirodnim katastrofama i klimatskim ekstremima (poplave i suše) i nekoordinirani sistemi upravljanja.
Prepoznajući ove izazove i njihove složene međusobne odnose, Čenaj je shvatio potrebu da se ovim šokovima i stresovima bavi na integrisaniji, pravedniji i ekološki osetljiviji način. Grad ulaže u otporniji urbani sistem ishrane, koji uključuje postavljanje farmi (uključujući farme na krovovima), kako bi se istovremeno rešavala pitanja hrane, ishrane, fizičkog i mentalnog blagostanja, sigurnosti posla, upravljanja atmosferskim vodama, upravljanja otpadom, ublažavanja uticaja urbanih toplotnih ostrva i smanjenje rizika od katastrofa. Funkciju sprovođenja dogovorene strategije i koordinacije urbane rezilijentnosti grada obavlja CRO (Chief Resilience Officer). Interesantan je podatak da su u svetsku mrežu rezilijentnih gradova, aktivno uključena samo tri grada jugoistočne Evrope: Atina, Solun i Beograd.
• Hyperloop tehnologija kao budućnost transporta
Predstavljena je sa konkretnim prototipovima čak u dva paviljona. Zeleros, evropska kompanija sa sedištem u Valensiji, koja razvija skalabilni Hyperloop sistem, premijerno je predstavila svoje Hyperloop vozilo u paviljonu Španije, koje predstavlja pionirski pristup putovanju brzinom većom od 1000 km/h i to uz „zero emission“ efekat. Virgin Hyperloop (DP World paviljon) - kompanija koja stoji iza tehnologije sledeće generacije koja ima za cilj da drastično skrati vreme transporta, zadužena je za hyperloop projekat kojim je planirano da se prevoz putnika između Dubaija i Abu Dabija skrati na 12 minuta uz postizanje brzina većih od 1000 km/h. Prvi uspešan test sa putnicima u hyperloop prevozu obavljen je u novembru 2020. Kao posledica tekućih „zastoja“ u globalnom lancu snabdevanja, izazvanih COVID pandemijom, Virgin Hyperlook se okreće teretnom saobraćaju i sada planira da komercijalno pokrene svoje usluge brzih hyperloop prevoza tereta između kontinenata sredinom ove decenije, i time prioritetno pokrene drugačije modele globalnih teretnih transporta, kao posledicu nove realnosti. Projekat koji je predstavljen je Cargospeed, ultra brz sistem za paletni transport robe koja zahteva brzu isporuku (sveže namirnice, medicinska sredstva, brza isporuka deficitarne robe), uz pomoć Virgin Hyperloop tehnologije.
Foto: Paviljon Srbija
• „15 minutes city“ projekat (paviljon Singapur)
Sveobuhvatni cilj vizije ovog projekta, koji je 2016. razvio profesor Karlos Morena, je da pomogne u poboljšanju kvaliteta života ljudi koji žive u gustim gradskim oblastima. On zamišlja decentralizovane gradove u kojima građani mogu da pristupe i svom domu i radnom mestu, bilo kratkom šetnjom ili biciklom. Prehrambeni, zdravstveni, obrazovni i kulturni objekti, takođe, bi bili dostupni bez automobila u roku od četvrt sata. Smanjenje zavisnosti od vozila, na ovaj način, moglo bi pomoći u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, emisija ugljenika i zagađenja vazduha i, zauzvrat, poboljšati zdravlje ljudi i planete. Pored Singapura, gradovi koji se uspešno bave razvojem ovog koncepta su Pariz, Milano, Hjuston, Brisel, Šengdu i Melburn.
• „Farming in the city“ projekat (paviljon Nemačka)
Nemačka kompanija Infarm je najbrže rastuća mreža modularnih farmi povezanih preko clouda, sa misijom da revolucionarno modifikuje lanac snabdevanja hranom, gajenjem svežih i hranljivih proizvoda u urbanim sredinama, sa nula kilometara transporta do kupaca, manje upotrebe zemlje i vode i nula hemijskih pesticida. Ovaj projekat predstavlja najveći aktuelni primer vertikalnog farmerstva i trenutno je prisutan u više od 600 objekata velikih trgovinskih lanaca (Edeka, Albert Heijn, Marks&Spencer, Migros) na tri kontinenta.
• „EnerKites“ projekat (paviljon Nemačka)
Današnja električna energija iz vetroturbina je nestalna i u potpunosti dostupna samo pri jačim vetrovima. Na većim visinama vetar duva jače i konstantnije. EnerKites otkrivaju jedinstveni potencijal za korišćenje ovih vetrova na velikim visinama. Oni koriste dvostruko više energije i štede 95% materijala, u poređenju sa klasičnim turbinama na vetar sa istom snagom, koristeći principe „kite surfing-a“. Uz masovnije korišćenje, očekuje se da električna energija iz potencijalnih EnerKite elektrana postane jeftinija od uglja i time još više učini obnovljive izvore energije globalno dostupnim.
• ISKU+ projekat (paviljon Finska)
Kolekcija nameštaja otpornog na bakterije znači manji rizik od kontaminacije i infekcije. Finska kompanija ISKU je prva u svetu koja je razvila antimikrobni nameštaj, i time donosi svoje najsavremenije tehnologije enterijera na EXPO 2020.
Za uspešan obilazak EXPO 2020, potrebno je napraviti dobru pripremu spram prioritetnih tema i pozicija paviljona koji se žele obići, s obzirom na ogroman prostor koji EXPO 2020 pokriva. Kako je primetno veća gužva u popodnevnim i večernjim časovima, preporuka je istražiti aktuelno stanje vezano za redove ispred pojedinih paviljona (potencijalno Nemačka, Japan, Južna Koreja, Saudijska Arabija i dr) i u skladu sa tim napraviti plan obilaska. Zvanična mobilna aplikacija EXPO 2020 je odlična pomoć u planiranju obilaska, uz mnogo aktuelnih informacija i mogućnost kupovine ulaznica za EXPO online uz fast queue ulaske u paviljone, čime možete da izbegnete čekanja ispred paviljona i optimalnije iskoristite vreme u obilasku. Kako su paviljoni prepuni intenzivnih interakcija, realno je da se u jednom danu obiđe do osam paviljona, pa u skladu sa tim je i preporuka da se napravi dobar plan, u skladu sa temama koje su od posebnog interesovanja. Ipak, ostaje preporuka da se određeni paviljoni, zbog svoje izuzetne vizuelne inovativne atraktivnosti, narativa i/ili kvalitetnog sadržaja konkretnih projekata, uvrste u obavezne pri obilasku, i to: Rusija, Saudijska Arabija, Nemačka, Indija, paviljon Opportunity (UN), Španija, Singapur.
Posle COVID-a, kao dominantne teme u poslednje dve godine, EXPO 2020 nam omogućava da se sa punim pravom „vratimo u budućnost“ i da iskoristimo priliku da nam more novih ideja i svetskih projekata budu inspiracija za hrabro kreiranje i implementaciju jednostavnih, a inovativnih ideja, koje se uspešno u raznim sferama poslovanja, mogu inkorporirati i u Srbiji.
-
EXPO 2020 Dubai - ključne činjenice • Trajanje: 01.10.2021-31.03.2022. |
-
„Serbia creates ideas“ Srbija je jedna od zemalja koja se odlučila da se na istaknut način, a pod sloganom „Serbia creates ideas“, uz specijalno dizajniran paviljon na oko 2.000m2, predstavi i promoviše srpsku poslovnu zajednicu i nove poslovne mogućnosti za razvoj novih partnerstava na internacionalnom nivou. Paviljon Srbije je osmišljen kao svojevrsna vremenska kapsula, koja povezuje zaostavštinu vinčanske kulture sa savremenom Srbijom. Pored VR prezentacija, od januara 2022, u srpskom paviljonu biće predstavljen i biokinetički model čoveka iz Lepenskog Vira, starog 10.000 godina, na osnovu nađenih DNK tragova, uz pomoć DAH i Metahuman tehnologije, kao i The unreal Engine Sowtware platforme, kako bi se ostvario interaktivni doživljaj posetilaca sa 10.000 godina starim pretkom. Prezentacija Srbije na EXPO 2020 je vidan vizuelno-tehnološki pomak u odnosu na prethodnu izložbu EXPO 2015 u Milanu, i predstavlja vidljiv deo svih interakcija na ovoj izvanrednoj svetskoj izložbi. |