Pila su se u 22 države Evrope, u šest na azijskom kontinentu, u Angoli kao jedinoj afričkoj zemlji, a stigla su i u Australiju. Izvezeno je nešto više od 11 miliona litara, čija vrednost je 17 miliona evra, a prosečna cena po litru bila je 1,53 evra.
Sudeći po zvaničnoj statistici, najviše srpskih vina odlazi u Rusiju. U tu državu izvezeno je preklane 5,3 miliona litara, vrednih sedam miliona evra. Nakon Rusije, najveći uvoznik naših vina bila je Bosna i Hercegovina s 2,9 milona litara, čija vrednost je 4,4 miliona evra. U Hrvatsku je 2019. izvezeno 1,1 milion litara za 918.000 evra. Makedonija je uvezla nešto ispod milion litara srpskih vina, ali je njihova vrednost veća – 1,8 miliona evra, što upućuje na zaključak da je u strukturi vina bilo više onih s geografskom oznakom kvaliteta. Isto bi se moglo reći i za Kinu, koja je uvezla 360.061 litar vina, ali njihova vrednost je 1.085.368 evra.
Po najvišoj ceni za litar – 16,20 evra – završila su vina u Angoli, s tim što je tu u pitanju neznatna količina, za 11,29 evra po litru u proseku izvezena su u Dansku, u Češku za deset, u Belgiju i Rumuniju za oko devet, a Mađarsku po šest. Za 0,67 evra litar, što je najniža prosečna cena, izvezena su naša vina u Indiju.
Po rečima samih proizvođača, desetak srpskih vinarija plasira u inostranstvu kvalitetnija vina, dok se njih petnaestak bori za strano tržište vinima čija cena je oko dva evra.
Izvor: eKapija/Dnevnik
Foto: 123rf
