Što se tiče ratarstva, cene svih glavnih žitarica su porasle u skladu sa globalnim vrednostima. Procenjuje se da će i globalna potrošnja da raste, uglavnom predvođena potražnjom za stočnom hranom. Kako je navedeno u izveštaju, proizvodnja žitarica u EU mogla bi da dosegne 295,2 miliona tona za 2020/21, što je porast od 5,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Očekuje se da će ukupna proizvodnja uljarica u EU porasti za 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i doseći 16,7 miliona tona u ovoj sezoni i to uprkos teškim vremenskim uslovima. Što se tiče proteinskih useva, njihova proizvodnja porasla je za 7,9 odsto u 2020/21., a mogla bi i dodatno da raste za 5,2 odsto zbog domaće potražnje.
Međutim, proizvodnja šećera dosegla je petogodišnji minimum i iznosi samo 14,4 miliona tona. Ovaj pad uglavnom je posledica žutice šećerne repe u Francuskoj. Međutim, očekuje se stabilna potrošnja koja će dovesti do smanjenja zaliha.
Ove sezone maslinovo ulje moglo bi da dosegne proizvodnju blizu 2,1 miliona tona, što je 10 odsto više u odnosu na 2019/20. Nakon povećanja 2020. godine, potrošnja u EU mogla bi da nastavi da raste za dodatnih tri odsto. Zahvaljujući ovom rastu i očekivanom stabilnom izvozu, njegova cena mogla bi i dalje da se oporavlja.
Što se tiče vinskog sektora, očekuje se da će proizvodnja vina ostati stabilna na oko 158 miliona hektolitara. Domaća upotreba mogla bi da se poveća za dva odsto, a uz očekivani porast izvoza, ova kretanja mogla bi da dovedu do smanjenja zaliha i bolje tržišne ravnoteže u sektoru.
Proizvodnja jabuka u EU-u ostaje stabilna za 2020/21, na 11,5 miliona tona. Uz povećanu konzumaciju tokom pandemije, očekuje se da će potrošnja svežih po glavi stanovnika ostati na visokom nivou od 15,4 kg. Proizvešće se i osam odsto više pomorandži, a očekuje se i dalje visoka potrošnja sa 12,9 kilograma po stanovniku.
Kada je reč o mleku, tokom ove godine se prognozira rast za jedan odsto, a istovremeno se očekuje smanjenje broja krava. Potrošnja sira i maslaca mogla bi da se poveća usled ponovnog otvaranja ugostiteljskih objekata, a maloprodaja bi trebalo da ostane na višem nivou u odnosu na razdoblje pre COVID-19.
Proizvodnja govedine u EU smanjila se za 1,2 odsto prošle godine, a isti trend očekuje se u ovoj i to za 0,9 odsto, uprkos oporavku potražnje u drugoj polovini 2021. godine. Što se tiče svinjskog mesa, proizvodnja je porasla za 1,2 odsto u 2020., podstaknuta izvozom. Međutim, nakon dve godine spektakularnog rasta, izvoz će se smanjiti zbog kineske proizvodnje koja se polako oporavlja od afričke svinjske kuge. To će dovesti do pada od 0,7 odsto u ovoj godini.
U 2020. godini proizvodnja živine porasla je za jedan odsto i očekuje se da će zadržati sličan rast u ovoj. Sektor je bio pogođen ptičjim gripom otkrivenim u 18 zemalja EU, povrh toga, tu je zatvaranje ugostiteljskih objekata zbog pandemije SARS-CoV-2. Međutim, 2021. trebalo bi da dođe do blagog oporavka u smislu izvoza, sa postupnim ukidanjem zabrana (povezanih sa ptičjim gripom).
Proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa porasla je za dva odsto u 2020. Međutim, predviđa se pad za jedan odsto u 2021. godini, usled smanjenja veličine stada i manjeg obima klanja na farmama u Rumuniji. Takođe, niža dostupnost ovčijeg mesa na domaćem tržištu mogla bi da dovede do povećanja cena.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
