Pripremila: Barbara Božić, [email protected]
Sa 30 godina iskustva u FMCG-u, početkom ove godine Andrej Bele postao je predsednik Uprave Stanić Beveragesa. Upravo tim povodom razgovarali smo o izazovima pandemije koronavirusa i kretanjima unutar JNSD kategorije te planovima za budućnost.
-
Kako je izgledao Vaš poslovni put? Koja Vas je pozicija do sada najviše oblikovala kao stručnjaka?
Opisati svoj poslovni put na neki je način kao da radim inventuru svog poslovnog života jer iza mene je ipak dobrih 30 godina karijere na raznim pozicijama, i to uglavnom u sferi FMCG industrije. Karijeru sam započeo u punionici mineralne vode i gaziranih napitaka u rodnoj Rogaškoj Slatini, gde i danas živim. Tu je punionicu Rogaški Vrelci u prvim godinama tranzicije slovenačke privrede, 1997. godine, akvizirala Kolinska Ljubljana koja je tada bila najveća prehrambena kompanija u Sloveniji. U njoj sam proveo 10 godina na raznim vodećim pozicijama u području prodaje i marketinga.
Godine 2007., u potrazi za novim izazovima, prelazim takođe u prehrambenu kompaniju Žito d.d. Ljubljana, na poziciju izvršnog direktora Prodaje. Nakon 3 godine vraćam se u tada već „udruženu“ kompaniju Droga Kolinska Ljubljana na poziciju generalnog direktora Strateškog područja pića. Godinu nakon povratka u Drogu Kolinsku ona postaje predmet prodaje te Atlantic Grupa, kao najbolji ponuđač, postaje njen vlasnik. Nepunu godinu dana nakon toga, preuzimam novu poziciju generalnog direktora Strateškog poslovnog područja kafe te se selim u Beograd jer je tamo bila najveća pržionica i najveće tržište tog poslovnog područja. U Beogradu sam ostao 9 godina, tri meseca i 20 dana.
Teško mi je reći koja me je od tih pozicija najviše oblikovala kao stručnjaka jer je svaka donosila nešto novo te je bila nadgradnja u novom znanju i iskustvu donoseći razne nove sfere delovanja. Potrebna je i upornost, ali i fleksibilnost, stabilnost. I na kraju, čvrsto verujem da je odlika uspešnog poslovnog čoveka u savremenom poslovnom svetu preuzimanje osobne odgovornosti u svemu što radi.
Na koji ste projekat do sada najponosniji?
U poslovnim godinama koje su iza mene bilo je puno projekata, nekih vrlo uspešnih, ali i onih manje uspešnih. Na sreću, niti jedan nije bio takav da bih ga nazvao „propalim projektom“. Od svih projekata izdvojio bih program lojalnosti koji smo napravili 2016. godine u Beogradu i nazvali ga „Noć Arome“. Naime, Grand Aroma bio je brend u portfoliju kafe, namenjen mlađoj ženskoj ciljnoj grupi, koji je dve godine (2014. i 2015.) beležio slabije rezultate jer smo izgubili deo lojalnih potrošača.
Vođeni time, zamislili smo program lojalnosti organizujući koncert poznatog pevača Vlade Georgijeva u Beogradskoj areni (danas Štark arena). Do ulaznice za koncert moglo se doći isključio kupovinom 3 kg kafe Grand Aroma. Uz izuzetno zahtevnu kampanju, u svega dva meseca kompletno smo rasprodali koncertni prostor (18.000 posetilaca) poštujući sve pravne norme koje je bilo potrebno zadovoljiti.
Nikada do tada, pa ni nakon toga, niti jedna kompanija nije zakupila taj koncertni prostor te ga rasprodala isključivo programom lojalnosti potrošača.
U svojoj bogatoj karijeri radili ste na više vodećih pozicija. Koji su najveći izazovi s kojima ste se do sada susreli?
Svaka od vodećih pozicija sa sobom nosi određene izazove. Ipak, izdvojio bih trenutak selidbe u Beograd. Tada 2011., to je bilo poslovno i privatno iskušenje jer sam se prvi put susreo s novom kategorijom poslovanja, a to je kafa, strateško poslovno područje koje je bilo najveće u Grupaciji. Dolazio sam u novu sredinu, kako poslovnog, tako i privatnog okruženja. U osvrtu na te godine, morao sam priznati sam sebi da se prve tri godine nisam osećao komforno na toj poziciji, ali nakon toga bilo je sve lakše i lakše. Tome je sasvim sigurno pridonela i činjenica da smo kao poslovno područje uvek ispunjavali poslovne planove, te ih neretko i premašivali.
Izazovi s kojima sam se prvi put susreo bili su povezani s nelojalnom konkurencijom i sivim tržištem na području mog delovanja, ali svakako je poslovni uspeh bio taj koji je u većoj meri anulirao spomenute izazove.
Nedavno ste postali predsednik Uprave Stanić Beveragesa. Planirate li uvoditi promene u poslovne strategije? Kojim se smernicama planirate voditi u daljem poslovanju?
Strategija kompanije Stanić Beverages jasno je definisana i usklađena sa strategijom Stanić Grupe u čijem sastavu poslujemo. S obzirom na godinu (2020.) koja je iza nas, smatram da će sve kompanije, ne samo u regiji nego i šire, doživeti promene, a sve zbog globalne pandemije prouzrokovane Covidom-19. Niko nije naslutio da ćemo i godinu dana nakon njegove pojave biti čvrsto pod pritiskom tog opasnog virusa. Svakako nam je i dalje na prvom mestu očuvanje zdravlja naših zaposlenih te da u nemogućim uslovima poslovanja omogućimo što sigurnije radno okruženje kako bi rizik za zdravlje bio sveden na minimum te da očuvamo sva radna mesta.
Znamo da je i danas zdravstvena situacija u regiji vrlo loša, a mi imamo dve fabrike, jednu u Hrvatskoj, drugu u Bosni i Hercegovini. Zbog nemogućnosti putovanja znatno nam je otežano obavljanje mnogih poslovnih funkcija, stoga možemo slobodno reći da je ovdje reč o „kriznom upravljanju“ s vrlo promišljenim delovanjem.
Trenutno pa i srednjoročno planirano poslovanje usmereno je na ublažavanje posledica pandemije, koja i dalje traje pa se tako odluke donose svakodnevno. Stoga, teško je u ovom trenutku definisati precizne godišnje strategije, već se više služimo mesečnim, pa čak i nedečjnim taktikama koje kreiramo za sva naša tržišta na kojima delujemo.
-
Vaša poslednja pozicija bila je funkcija direktora Strateškog poslovnog područja kafe u Atlantic Grupi, koliko su saznanja iz kategorije kafe primenjiva na bezalkoholna pića?
Kao što sam u uvodu rekao, obe kategorije spadaju u takozvani FMCG segment, a pre vođenja strateškog poslovnog područja kafe, vodio sam područje pića. Sve su to slične kategorije koje sam „živio“ gotovo kroz celu poslovnu karijeru. Kod svih tih kategorija na prvom je mestu potrošač, njegove navike, očekivanja i želje te kako pomiriti nove trendove i saznanja iz tržišnih istraživanja u praksi.
Kategorija sokova i bezalkoholnih pića visoko je konkurentna, na koje se prednosti planirate osloniti kako biste pobedili u tržišnoj utakmici?
Kategorija JNSD (juice, nectar, still drink) u kojoj smo lideri, veoma je zahtevna kategorija, a liderska pozicija na tržištu ispred nas postavlja ambiciozne zadatke. Konkurencija je velika, kako od strane domaćih proizvođača i uvoznih brendova, tako i zbog sve veće prisutnosti privatnih robnih marki u tom segmentu. Takođe, želio bih da naglasim da je lojalnost potrošača prema brendovima dosta manja nego što je, na primer, u kategoriji kafe, pa je iz tog razloga utoliko bitnije da pratimo potrošačke želje i navike.
Kako je Covid-19 uticao na poslovanje Stanić Beveragesa?
Mislim da nema kompanije u okruženju, a ni globalno (osim farmaceutskih i sl.) koje nisu imale negativne uticaje prouzrokovane pandemijom. Pojavom virusa suočili smo se s novim momentima na tržištu, poput zabrane prelazaka granica županija, državnih granica te totalnog lockdowna, a svima nam je jasno što to znači za normalno poslovanje svakog tržišta. Pogotovo za tržište Hrvatske čiji je BDP uvelike zavisan od turističke sezone.
Nadalje, udeo segmenta HoReCa u našem je poslovanju veliki, a ona u prošloj godini nije efektivno radila niti pola godine, a ove je godine otvorena mesec dana, i to s tek nešto manje od 20% svojih kapaciteta. Mislim da je bilo koji komentar suvišan, osim da izrazim svoju želju da se situacija što prije normalizuje. Ovogodišnje poslovanje "setupovali" smo tako da godinu odradimo što bolje te pripremamo trogodišnji plan s velikim naglaskom na oporavak naših brendova kao i cele kategorije u idućoj godini.
S obzirom na nedavna zbivanja, koji nas trendovi i tržišna kretanja unutar kategorije očekuju u budućnosti?
Trendovi i kretanja uzročno-posljedično povezani su s globalnom situacijom o kojoj smo već dovoljno rekli. Prehrambene se navike stalno menjaju te smo svi više fokusirani na prirodnije i zdravije proizvode, proizvode s funkcionalnim dodacima s jedne strane, a s druge pak strane, vidimo da se potrošači okreću sve jednostavnijoj ili izvornoj prehrani. Mi smo svakako fokusirani na segment 100% voćnih sokova koji su kao takvi dostatna zamena za voće u trenucima kad nam sveže voće nije dostupno. U skladu s tim, prošle smo godine lansirali Juicy 100% kampanju „Zbogom, šećeru!“, čiji je ovogodišnji novi talas upravo u medijima. Cilj nam je dodatno da edukujemo potrošače o svim prednostima Juicy 100% sokova, na jednostavan i razumljiv način kroz različite kanale komunikacije.
Kakve su navike potrošača unutar ove kategorije? Postoji li ciljna grupa na koju planirate da se posebno fokusirate u daljim aktivnostima?
Nedostatak lojalnosti unutar kategorije kod svih vodećih brendova, pa tako i kod nas, glavni je izazov s kojim se brend Juicy mora suočiti u idućim godinama. To znači nastavak ulaganja u inovacije i brend komunikaciju. Tako želimo povećati emocionalnu privrženost potrošača našem brendu i posledično samu lojalnost. Primarna ciljna grupa u našem slučaju su žene, koje u većini domaćinstava još uvek dominantno donose odluke o kupovini u našoj kategoriji.
Kakvi su vam planovi za budućnost? Možemo li očekivati inovacije u vidu promena u proizvodnji, novih proizvoda itd.?
Stanić Beverages svakako mora postati lider u inovacijama te još više istaći kvalitetne sastojke koji se nalaze u našim robnim markama Juicy, i to u svim njegovima segmentima. Od 100% sokova koji imaju 100% udo voća te su bez konzervansa, veštačkih aroma, boja i dodatnog šećera, zatim Juicy i TO nektara, pa sve do našeg PET asortimana Juicy Fruits i Juicy Ice tea brenda.
U budućnosti naš je zadatak svakako da postanemo prepoznatljiv igrač u segmentu sveže ceđenih sokova pod našim brendom Juicy Fresh, a to su prirodni sokovi koji predstavljaju unapređenu verziju voćne svežine i vitalnosti. Treba, takođe istaći da pažljivo pratimo trendove na području „On The Go“ konzumacije kao i područje VIN (vitaminski instant napici) konzumacije te u skladu s time pripremamo novosti kod našeg brenda Juicy Vita. Razmatramo određene potencijalne nove kooperacije u proizvodnji, ali i potencijalne mete za akvizicije.
