Prema novom predlogu zakona trgovine bi trebalo da budu zatvorene nedeljom i praznicima, a trgovci bi mogli da izaberu 16 nedelja tokom godine kada bi radili. Svi zainteresovani će svoje predgloge i mišljenja na predložene izmene moći da daju do 1. avgusta, a sam zakonski tekst predviđa da njihova primena krene početkom 2022. godine.
Prema važećim zakonskim odredbama, trgovac samostalo određuje radno vreme prodavnica i drugih oblika trgovine na malo, uzimajući u obzir potrebe kupaca, broj radnika, poštovanje njihovih prava i sl.
Izmene, pak, regulišu radno vreme trgovina od ponedeljka do subote - s početkom najranije od 6,00 sati do najkasnije 21,00 sat.
No, predlog da trgovine rade do 21 sat već sada izaziva reakcije pa tako neki mali trgovci i predstavnici nekih udruženja poručuju kako je to posve neprimereno posebno u turističkim mestima i za vreme turističke sezone.
Predložene zakonske izmene uvode i već najavljeno opšte pravilo da su nedelja i praznici neradni dani. Izuzetak od tog opšteg pravila bi bila mogućnost rada 16 nedelja u godini po izboru trgovca, takođe u radnom vremenu od 6 do 21 sat.
Nedeljom i praznicima bi mogli da rade prodajni objekti "na železničkim stanicama, aerodromima i trajektnim lukama, brodovima i trajektima za prevoz osoba i vozila, benzinskim stanicama i pratećim uslužnim objektima na cestama, u bolnicama, u hotelima, u prostorima kulturnih i verskih ustanova, u prostorima koji su proglašeni zaštićenim područjem prirode u skladu s posebnim propisima, kao i na otkup primarnih poljoprivrednih proizvoda, prodaju vlastitih proizvoda na tržnicama na veliko i malo te prigodnu prodaju na sajmovima i javnim manifestacijama", navodi se u saopštenju.
U odgovoru na upite Hine o predloženim izmenama i dopuna Zakona o trgovini, iz Ministarstva su naveli kako se one predlažu "radi usklađivanja radnog vremena u delatnosti trgovine s ostalim nacionalnim i međunarodnim aktima s ciljem osiguravanja većeg kvaliteta funkcionisanja društvene zajednice, odnosno usklađivanja privatnog i profesionalnog dela života".
Prema istraživanjima koja je Eurofond sproveo tokom 2007-2016, na temu usklađenosti privatnog i poslovnog života u Europskoj uniji, Hrvatska jedna od zemalja u kojoj je neravnoteža najviše rasla u periodu od 2007. godine.
