Piše: Milica Milanović, Menadžer korporativnih poslova, Nestlé Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija
Ali nije ni njima lako. Brendovi moraju pre svega da razumeju potrebe i želje svojih konzumenata, da prodru u njihovu svest i ulože vreme i novac (mnogo novca) u ovaj proces. Tu istraživanje tržišta igra ključnu ulogu, jer upravo kroz analizu trendova, demografskih podataka i ponašanja potrošača, oni identifikuju prilike za inovacije. Najbolji primer je porast svesti o zdravlju koji je „buknuo“ u pandemiji, a zatim i o održivosti i očuvanju planete. Upravo ovi trendovi su posledično doveli do povećane potražnje za prirodnim, nutritivno bogatim proizvodima, napravljenim i upakovanim na održiv način. Brendovi koji (prvi) prepoznaju trendove i prilagođavaju svoje proizvode i marketinške strategije njima, to su oni koji oblikuju nove navike potrošača.
Tu dolazimo do inovacija. Kroz inovacije, brendovi ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe, već i postavljaju nove standarde koji oblikuju naše ponašanje. Najbolji primer su proizvođači koji nude proizvode sa smanjenim sadržajem šećera, ili sa povećanim sadržajem hranljivih materija, koji podstiču potrošače da preispitaju svoje izbore. To je recimo, posledično, uz kampanje o balansiranoj ishrani, dovelo i do povećenja fleksitarijanstva.
Naravno, sve ovo mora da prati efikasna komunikacija. Brendovi koriste različite kanale, uključujući društvene mreže, digitalne platforme i ATL kako bi preneli svoje poruke. Ide se i još direktnije – kroz „front-of-pack“ označavanje: tu se mogu naći poreklo sastojaka, procenti nutrijenata, nutri-score označavanje, informacije o reciklabinosti pakovanja... Sve ono što potrošač odmah vidi i što diktira njegov izbor u datom trenutku.
| Kroz inovacije, brendovi ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe, već i postavljaju nove standarde koji oblikuju naše ponašanje. |
Ali kako bi se stvorila dodatna emocija i povezanost sa potrošačem, ide se i dalje od pukog oglašavanja. Edukativne kampanje koje informišu o prednostima zdravih izbora predstavljaju prave male društvene pokrete. Kampanje o važnosti održive ambalaže nekad i nesvesno navode potrošače da se odlučuju za proizvode u takvim pakovanjima, nekad i na uštrb niže cene. Čak i teme koje na prvi pogled deluju rezervisano za određene ekspertske niše, kao što je regenerativna poljoprivreda, takođe se kroz prilagođen jezik i transparentnost oko efekata na proizvode, mogu približiti potrošaču i motivisati ga da stremi ka portfoliju koji zasniva nabavku na sirovinama iz održivih izvora. Svemu ovome doprineli su i ESG ciljevi kompanija koji brendove obavezuju na odgovornost i stvaranje boljeg sutra.
Da zaključimo: brendovi koji se angažuju u dijalogu sa potrošačima i pružaju im relevantne informacije, prate njihove potrebe i prilagođavaju im se, uvek su dostupni na policama, i čine zajednicu u kojoj posluju boljom, definitivno stvaraju povezanost i poverenje, što nadalje stvara dugotrajne promene u navikama.
