Veliki problem preduzetnika u Srbiji je zastareli sistem plaćanja poreza i doprinosa, koji zahteva četiri odvojene uplate na četiri različita računa. Ovakav sistem ne samo da stvara administrativni teret, već i generiše dodatne troškove zbog bankarskih provizija.
Za razliku od zaposlenih u firmama, gde se porezi i doprinosi plaćaju kroz objedinjenu uplatu na jedan uplatni račun, preduzetnici paušalci i oni koji vode poslovne knjige, a ne isplaćuju ličnu zaradu, svakog meseca moraju da vrše četiri odvojene uplate – za porez na dohodak građana na prihode od obavljanja samostalne delatnosti, doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Kada se to pomnoži sa brojem aktivnih preduzetnika, dolazimo do preko devet miliona uplata godišnje, objašnjava Marija Suzić, savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.
Osim toga što je ovakav sistem nepraktičan, učestale greške pri uplati dodatno komplikuju poslovanje.
Ako preduzetnik greškom uplati sredstva na pogrešan račun, mora da podnese zahtev za preknjižavanje. Poreska uprava godišnje obrađuje desetine hiljada takvih zahteva, što opterećuje i preduzetnike i samu administraciju. Analiza NALED-a pokazuje da svaki četvrti paušalac i preduzetnik bez lične zarade podnosi zahtev za preknjižavanje, dok je kod onih koji imaju mogućnost objedinjene uplate taj broj tek jedan od sto, ističe Suzić.
Još jedan veliki izazov sa kojim se preduzetnici suočavaju jeste evidentiranje radnog staža. Čak i kada redovno plaćaju poreze i doprinose, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ne upisuje im staž automatski, već tek nakon prestanka rada. Mnogi preduzetnici nisu upoznati sa tim da moraju podneti zahtev za upis staža, zbog čega neki ostaju bez evidentiranog osiguranja, što kasnije može dovesti do problema prilikom ostvarivanja penzije.
Kako bi se rešili ovi problemi, NALED se već nekoliko godina zalaže za uvođenje objedinjene uplate za sve preduzetnike, i to je jedna od 10 prioritetnih preporuka Sive knjige u nadležnosti Ministarstva finansija (preporuka 1.3). Po uzoru na model koji već funkcioniše za one koji isplaćuju ličnu zaradu, umesto četiri odvojene transakcije preduzetnici bi uplaćivali sredstva na jedan račun, odakle bi se ona automatski raspoređivala na odgovarajuće budžetske stavke.
Za sprovođenje ove reforme ne bi bile potrebne velike promene – dovoljno je izmeniti Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i uspostaviti protokol između Poreske uprave i Uprave za trezor kako bi se sredstva pravilno knjižila. Time bismo eliminisali višak administracije i omogućili uštede na nivou celog sistema, naglašava Suzić.
Predložene izmene smanjile bi broj uplata za čak 6,9 miliona transakcija godišnje i eliminisale potrebu za preknjižavanjem, čime bi se rasteretili i preduzetnici i Poreska uprava. Takođe, integracijom informacionih sistema Poreske uprave i PIO fonda, doprinosi bi se automatski evidentirali, što bi sprečilo probleme sa upisom staža.
Priredila: InStore redakcija
Foto: Pixabay
