Compliance slučaj u praksi - Volkswagen osam godina kasnije

Autor: Verica Aljinović, konsultant, In-House Legal & Compliance expert, Valec

Dakle, 2016. godine, kao zaposlena na liderskoj poziciji pravnika u regionu multinacionalne kompanije sam dobila zadatak iz centrale, da kreiram compliance funkciju. Umesto, čekanja zadataka ili izazova koji bi mi dolazio u dnevnom poslovanju, od mene se tražilo da proaktivno brinem o usklađenom poslovanju, edukujem organizaciju, izrađujem uputstva i procedure, tražim, procenjujem i mitigiram rizike. Proaktivno delovanje i vođenje rizika u organizaciji je ujedno jedna od glavnih odlika razlike između legal i compliance uloge. Kompetativan kontekst, neophodnost kreativnog pristupa, ciljevi rasta poslovanja, uveli su kategoriju „prihvatljivog nivoa rizika“, koji je postao nezaobilazan činilac donošenja poslovnih odluka, i otud i ta promena u postavci pravnog sektora. Ta svakodnevna potreba da se „izmeri rizik“ određene poslovne odluke, stvorio je izazov „sive zone“ u kojoj se mora naći najbolje rešenje koje odgovara etičkim, ali zatim i regulatornim okvirima.

Pristup novoj ulozi, zahtevao je i lansiranje koncepta i uključivanje organizacije, jer compliance je aktivnost cele organizacije, a ne samo pojedinca. Bio je to zahtevan poduhvat, s obzirom na to da kompanija pripada FMCG industriji - prodaja i proizvodnja robe široke potrošnje - koja u smislu regulisanosti nije visoko regulisana industrija. To znači da ne postoje unapred određena pravila po kojima treba postupati kad su u pitanju načini rada, izveštavanja, izrade procedura i postavljanje konkretnih pravila. Prva ideja mi je bila da napravim video koji ću prikazati na predstojećoj konferenciji, gde ću uključiti što veći broj kolega iz različitih sektora i gde će oni objasniti šta compliance znači za njihov rad. 

Druga ideja je bila da predstavim jedan slučaj koji je u tom momentu izazivao najviše interesovanja, a koji je bio slikovito objašnjen u članku čuvenog Financial Times-a pod naslovom „Svi to tako rade“ (Everyone does it) – najopasnije tri reči za compliance, a koji se odnosi na poznati Dizelgate skandal.

Većina ljudi zna šta je Dizelgate  - slučaj u kome je 2016. tada jedna od najjačih auto grupacija Volkswagen po broju prodatih vozila u Evropi prošla kroz jedan od najvećih reputacionih skandala globalnih razmera. Naime, u aprilu 2015. Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država je izvestila da su u brojne dizel motore Volkswagen vozila prodatih širom celog sveta ugrađeni softveri, koji imaju za cilj da prikažu manje ispuštanje ugljen dioksida. Dok je u laboratorijskim uslovima ispuštanje ugljen dioksida bilo u skladu sa propisanim standardima dopuštenih emisija, stvarno ispuštanje je iznosilo i do 40 puta više. Sa tim softverom prodato je više od 11 miliona vozila širom sveta.

U najkraćem, stala sam pred publiku da predstavim compliance ulogu ili ulogu funkcije usklađenosti poslovanja u budućem radu kompanije i celom lancu donošenja odluka i u tome sam predstavila štetne posledice Dizelgate skandala za Volkswagen kompaniju i moram priznati da su me ljudi tada sa nevericom posmatrali. Najviše iz razloga što je tokom razdoblja 2015 – 2017. u Srbiji kao i u zemljama regiona, lider u automobilskoj autoindustriji upravo pomenuti Volkswagen. Dok sam prezentovala slučaj, na obližnjem parkingu je bio parkiran vozni park sastavljen mahom od vozila ovog nemačkog proizvođača, mnogi ljudi koji su me slušali su se zapitali o čemu zapravo pričam (!?). Osetila sam nevericu kod slušalaca da ovaj skandal bilo kako može ugroziti lidersku poziciju te kompanije.

Međutim, danas smo u 2025. godini. Postarajući okolinu, ulice, pa i vozne parkove današnjih korporacija, primetno je da je daleko manji broj ljudi, a naročito kompanija korisnik vozila brendova ove grupacije.

Da, Volkswagen grupacija definitivno više ne zauzima mesto koje je zauzimala te 2015-2017. godine i to je zvaničan podatak. Kompanije su počele masovno da naručuju automobile drugih proizvođača, kao i onih iz Azije. Nevolje tek dolaze, s obzirom na to da je grupacija najavila nova ukidanja radnih mesta, te je najavila da će do 2030. ukinuti 35.000 radnih mesta u Nemačkoj. To je po prvi put u istoriji da automobilski div otpušta ljude.

Šta se zapravo desilo?

U sklopu interne istrage utvrđeno je da su članovi organizacije (razvojni inženjeri) svesno kršili etičke principe u postizanju boljih performansi, u cilju nastojanja menadžerskih struktura da se smanji ispuštanje ugljen dioksida za trećinu. Ova kompanija, iako liderska, uprkos postojanju svih procedura i uređenom sistemu - dozvolila je sebi da prekrši proklamovane misije, vrednosti i etičke prakse, usled primarne orjentisanosti na zaradu. Interno se niko nije usudio da se suprotstavi autokratskom menadžmentu za zadovoljenje nerealnih ciljeva. Vodeće strukture su zanemarile procedure i politike, uz dobro poznato opravdanje „svi to tako rade“ s obzirom na to da je i kod drugih proizvođača bilo sporadičnih pokušaja izvrgavanja rezulata CO2 emisija i neetičkih praksi. U prevodu – procedure i etičke prakse su bile „mrtvo slovo na papiru“, koje su zanemarene u procesu donošenja odluka.

Šta je ishod svega?

Samo u Americi, kompanija je platila kaznu od 4,3 milijardi dolara. Dodatnih 17,5 milijardi dolara plaćeno je za pojedinačne vlasnike koji su tužili kompaniju, regulatorima za zaštitu životne sredine i dilerima za ponude otkupa automobila. Na to treba dodati i troškove sudskih postupaka i parnica u drugim državama, čiji skor i ne znamo do kraja. Neetične prakse su dodatno prouzrokovale dramatičan pad vrednosti akcija i poverenja investitora, a usledio je i pad vrednosti brenda. Naime, čim je izbio skandal, vrednost akcija je pala za trećinu i poverenje investitora se značajno promenilo. Drugim rečima, ovaj skandal je izbrisao milijarde dolara iz vrednosti ove kompanije. Međutim, zapravo je najveća poslovna posledica svega: vremenski zastoj u razvoju novih tehnologija u smislu zakasnelog razvoja hibridnih i električnih vozila, što je dovelo do strateške prednosti drugih proizvođača na tržištu, te značajan gubitak tržišnog učešća.

I onda se vraćamo na početak teksta, a to je da je prodaja kobasica pomenutog brenda zasenila osnovnu delatnost i prepoznatljivost brenda u industriji u kojoj je Volkswagen poznat.

Da li možete izvući zaključak iz ovog slučaja?

Stvaranje organizacije integriteta u kojoj će se vrednovati kada pojedinac radi pravu i ispravnu stvar za sebe i druge proizvodi efekat da je takva organizacija otpornija na greške i prekršaje kako regulative, tako i etičkih vrednosti, te je manja verovatnoća donošenja neispravnih odluka.

Stvaranje kulture otvorenosti, dijaloga, timskog rada i poverenja koja će osigurati posvećenost ljudi da jasno izlože svoje gledište i prijave stvari u koje nisu sigurni da su ispravne.

Da li će ova, kao i sve druge kompanije, naučiti nešto iz ovog slučaja? Da li poslovanje na usklađen i etički ispravan način ima dogoročnu vrednost? 

Ostaje nam dalje da vidimo kako će u budućnosti biznisi i strategije poslovanja vrednovati težinu ovog i sličnih slučajeva...