Piše: Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu, NALED
Velika inostrana tržišta su otvorena za domaću industriju hrane i to je ozbiljna šansa da ovaj sektor ostvari svoj puni potencijal. Izdavanja iz nacionalnog budžeta za različite podsticaje u poljoprivredi se povećavaju iz godine u godinu, ali pun efekat izostaje usled odsustva planskih dokumenata, koja korisnicima treba da omoguće jasne smernice o intezitetu podrške u poljoprivredi i vremenskim okvirima kada se podrška sprovodi. Osim unapređenja konkurentnosti potrebno je dodatno raditi i na dostizanju standarda kvaliteta proizvoda i zaštitete životne sredine.
Kada pored ova dva kriterijuma imamo i podatak da je oko 470.000 ljudi angažovano u sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade hrane, onda postaje jasno da će primena ESG (Environment, Social, Government) kriterijuma imati visok uticaj na dalji razvoj ove grane privrede. Ovi kriterijumi predstavljaju skup aspekata, koji uključuju pitanja životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja i čine sledeći korak u održivom poslovnom ponašanju i kao takav se sve više uvodi u regulatorni okvir širom sveta, sa Evropskom unijom (EU) kao pionirom u ovoj oblasti. Poljoprivreda je, takođe, priznata širom sveta kao jedan od sektora sa najvećim uticajima i rizicima vezanim za ESG.
Srbija ima jedinstvenu priliku da razvije i primeni detaljnu ESG regulativu u sektoru poljoprivrede, koja će uticati i na velika preduzeća i na male poljoprivredne proizvođače, obezbeđujući kako ekonomski rast, tako i razvijanje održivih poslovnih praksi. Pojedinačne kompanije će verovatno u budućnosti težiti ispunjavanju ESG kriterijuma, ali je pristup relevantan za čitave lance snabdevanja, s obzirom na to da prehrambeni i poljoprivredni sektor na globalnom nivou čine oko 24% ukupnih emisija CO2.
Zakonodavstvo u Srbiji pokazuje snažnu tendenciju harmonizacije sa propisima EU, pogotovo u oblasti poljoprivrede, uz određene nedostatke i neusklađenosti na temu opštih ESG propisa. Bazirano na dostupnim podacima, ukupni CO₂ otisak u srpskom lancu snabdevanja od njive do trpeze je procenjen na približno 6 miliona tona CO₂eq emisija. Globalno gledano, emisije iz poljoprivredne proizvodnje predstavljaju skoro polovinu globalnog FtF otiska (7,4 GtCO₂eq), dok prerada i logistika doprinose oko jedne trećine emisija (5,6 GtCO₂eq). Poljoprivredna proizvodnja u domaćem lancu učestvuje sa 66% u ukupnim emisijama u FtF lancu snabdevanja, dok sektor prerade hrane učestvuje sa 24%. Kako primarna proizvodnja u najevćoj meri utiče na emisiju CO2, potrebno je u primeniti i podržati prakse koje mogu da daju konkretne i dugoročne rezultate.
| NALED predlaže da se regenerativna poljoprivrede uvrsti u Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije, kao i da ovaj koncept proizvodnje bude prepoznat u Nacionalnom programu za poljoprivredu među zakonskim i podzakonskim aktima, kojima su regulisani podsticaji u poljoprivredi. |
Jedan od pristupa je da se radi na povećanju kapaciteta zemljišta za zadržavanje ugljenika, putem usvajanja regenerativnih poljoprivrednih praksi. Ne postoji univerzalno prihvaćena definicija za pojam regenerativne poljoprivrede, ali je najzastupljenija definicija: Regenerativna poljoprivreda je sistem principa i praksi koji ima za cilj obnavljanje prirodnih resursa, poput zemljišta, vode i biodiverziteta. Primena regenerativne poljoprivredne prakse je efikasan način da se smanji emisija ugljen-dioksida u atmosferu, njegovim vezivanjem (tzv. sekvestracijom) u zemljištu. Da bi ovaj koncept bio prihvaćen od šire grupe poljoprivrednih proizvođača potrebno je unaprediti regulatorni okvir kojim je definisana oblast poljoprivrede.
NALED predlaže da se regenerativna poljoprivrede uvrsti u Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja republike Srbije, kao i da ovaj koncept proizvodnje bude prepoznat u Nacionalnom programu za poljoprivredu među zakonskim i podzakonskim aktima, kojima su regulisani podsticaji u poljoprivredi. Ukoliko bi se obezbedili podsticaji u vidu podrške investicijama za nabavku opreme, mehanizacije, kao i podsticaji u vidu direktnih plaćanja po jedinici površine, to bi bio direktan podstrek da se šira grupa poljoprivredih proizvođača opredeli za ovaj vid proizvodnje.
Od izuetnog značaja je da svi akteri u lancu od njive do trpeze razumeju da pored direktnog uticaja na poboljšanje kvaliteta zemljišta i kvaliteta životne sredine, primenom praksi regenerativne poljoprivrede direktno utiču na svoju konkurentnost, usled smanjenih troškova proizvodnje, posebno utroška goriva. Regenerativna poljoprivrede je jedan od značajnijih segmenata Evropskog zelenog dogovora koji promoviše viziju u kojoj Evropa postaje prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, sa ciljem održivog rasta koji koristi i privredi i društvu. Centralni deo ovog plana je Strategija od njive do trpeze (Strategija FtF), koja se bavi izazovima stvaranja održivih sistema ishrane, istovremeno priznajući međusobnu povezanost ljudskog zdravlja, društvenog blagostanja i očuvanja životne sredine.
